Kablovski modem

Kablovski modem je tip modema koji omogućava korišćenje infrastrukture za prenos kablovke televizije u cilju prenosa podataka. Primarna upotreba ovih uređaja je za uspostavljanje brze veze sa Internet provajderom, koji je ujedno i provajder kablovske televizije. Kablovski modem je prikazan na sledećoj slici.

Slika 6.16. Kablovski modem

Slika 6.17. Konektori i indikatori na kablovskom modemu

Princip rada kablovskog modema je sličan principu rada DSL modema. Naime, na postojećoj infrastrukturi, koja je u ovom slučaju kablovska televizija, moduliše se signal za prenos podataka na frekfenci različitoj od frekfence za prenos televizijskih kanala. Modem ima ulogu da podatke pristigle od računara moduliše na zadati opseg, i obrnuto.

Povezivanje modema je prikazano na sledećim slikama. Na sl. 6.18 i sl. 6.19 prikazan je razdelnik (eng. spliter) čija je namena povezivanje dva uređaja, televizor i kablovksi modem u jednu tačku: priključak na zidu. Vezivanje dva kabla „zica-na-žicu“ nije dobro zbog smetnji koje se u većini slučajeva kod takvog povezivanja javlja.

Slika 6.18. Razdelnik signala

Slika 6.19. Topologija na strani korisnika

Od medema do računara postoje dve varijante za povezivanje, kao i kod DSL-a: serijski, u slučaju modema, i ethernetom u slučaju rutera.

Napomena: jedan način priključivanja ne isključuje drugi! Drugim rečima, veliki broj rutera opremljen je i serijskim portom za povezivanje, kao što je slučaj sa ruterom na sl. 6.17. Ovde je korisniku ostavljen izbor načina povezivanja.

Slika 6.20. Kablovski koaksijalni i ethernet konektor

Slika 6.21. Kablovski ruter

Brzina prenosa kod kablovskog modema je od par stotina kilobita u sekundi, pa do par megabita. Tipično 0.5, 0.7, 1, 2, 4, 6 Mbps. Neki provajderi nude brzine koje DSL ne može da podrži. Simetrična ili asimetrična veza: podešavanje je dozvole protoka kod provajdera, odnosno zavisi od uplaćenog paketa. Kablovki Internet se ubraja u brze Internet konekcije. Međutim, ono što je veliki problem i negativna strana ove vrste povezivanja jeste da su svi korisnici na jednoj geografskoj lokaciji (zgrada, ulica, deo grada) na jednom kolizionom domenu! Ovo pre svega, zbog učestalih kolizija u slučaju velikog broja korisnika na jednom kolizionom domenu (vidi CSMA/CD algoritam), može dovesti do toga da bez obzira što korisnik ima uplaćen paket koji mu omogućava, npr. 4 Mbps ka Internetu, ovu brzinu retko kada može postići zbog čestih kolizija na „lokalnoj“, kablovskoj mreži. O ovom problemu računa vodi kablovski operater ograničavanjem broja korisnika na mreži. Mada, korisno je pre povezivanja čuti iskustva korisnika već povezanih na mrežu.

Prethodo rečeno kod DSL-a nije problem jer je point-to-point veza, tako da se praktično „kupljena“ brzina može garantovati. Ovo se ne može generalizovati jer do „zagušenja“ kod DSL-a može doći na ATM linijama telekomunikacione kompanije, ili na izlaznim WAN konencijama samog provajdera, tako da i ovde provajderi projektuju broj korisnika zavisno od infrastrukture koju poseduju.

Drugi nedostatak kablovske veze, opet vezan za jedinsveni kolizioni domen, ogleda se u sigurnosti na mreži. Naime, kako su svi korisnici povezani na jedinstveni kolizioni domen (fizički sloj), a bilo kakav vid sigurnosti se imlemetira od drugog OSI nivoa pa naviše, odgovornost je korisnik

Poslednja izmena: Saturday, 26. October 2013., 21:17